Pokoj duši prof.Đuriću. Ovo izlaganje je pok.Đurić izgovorio kada sam ja imao 12 godina i sećam se samo priča odraslih o njemu, advokatu Subotiću i komadanju Srbije.Geneza tog komadanja Srbije je poččela mnogo ranije-aprila 1941. kada su fašisti oterali sa svojih ognjišta sa Kosova i Metohije oko 70.000 srpskih porodica, a sa prostora Makedonije oko 35.000 srpskih porodica. Na njihova imanja su naseljeni Šiptari. Tu politiku nacista, nastavili su posle 1944.oni koji su došli na vlast-a zanomo koji. Nastavljeno je i dalje iseljavanje, naseljavanjem tobož prebeglih porodica iz Albanije. Ovim ustavnim amandmanima na koje je pok.Đurić dao izuzetni komentar bez nacionalističke ostrašćenosti, civilizovano, ali pravo u centar. Međutim, ti srpski izdajnici tipa Milana Milutinovića, Drađe Markovića, Dragosavca, Baltića, Milentija Popovića, Miloša Minića, Stambolića i drugih su rad svojih žalosnih privilegija preko UDB i drugih struktura satirali svakoga ko bi digao glas istine. Mnogo toga bi se moglo reći.

Žalosno je da ni posle punih 40 godina mi NIŠTA nismo naučili. Sve znamo, a ništa ne menjamo ka boljem.

Za ovakav narod nije vredelo polagati tolike muke i nevolje. Nismo zaslužili da imamoovako plemenite ljude u svojim redovima, i tačka.

Hvala redakciji NSPM što je štampala ovaj tekst.
još jedan dokaz da smo veliki ponavljači u istoriji
i da ništa nismo naučili...

Uvaženi profesore Đuriću, mirno počivajte!

Simptomatično je i to što je istina o ovoj mislećoj i moralnoj veličini sakrivana a da se medijski, decenijama, favorizuje kolaboracionizam i rasprodaja Srbije koju su žrvom životima platile uzastopne generacije Srba. Hvala Slobodanu Miloševiću koji je Oktobarskom nagradom 1990, makar simbolično, umanjio dug srpskog naroda prema ovom čoeveku. Pored svih od Broza stradalih (i njegove ovdašnje pratnje koja se overila porazom na 8. Sednici a danas osvetoljubivo karijeristički vaskrsava) svakako treba pomenuti Vojislava Koštunicu koji je dao veliku žrtvu i ispoljio moralnu i intelektualnu hrabrost onda kada je to bilo opasno po život. Žrtvovao je svoju karijeru i ipak se istrorijski upisao, kazaće vreme.

Upravo sam po ko zna koji put procitao ovaj tekst u zabranjenim Analima Pravnog fakulteta u Beogradu iz 71.

Profesori Djuric, Gams, Stojanovic i tada asistenti Cavoski i Kostunica gledali su u proslost da bi spoznali i predvideli buducnost.
Upravo to gledanje u proslost, i onda i danas, najvise im zameraju oni koji proslost nisu znali ili nisu hteli da znaju, a buducnost im se pretvorila u prividjenje.
Neki od ovih potonjih kriticara i danas zive u iluziji po inerciji.
Onomad su gledali kako im se raspada iluzija o zajednickoj drzavi ravnopravnih i zbratimljenih naroda, a danas opet gledaju kako im se raspada iluzija jedinstvene i srecne EU.
Za razliku od pravih vizionara kakav je bio Prof. Djuric, neki njegovi kriticari, koji su se godinama ususkivali u aktuelne vlasti, i danas su osudjeni da zive u prividjenju.
Nesreca je sto u to prividjenje, raznim polugama moci, guraju ceo jedan narod.

Prof Djuric...neka pociva u miru.

Naivno je i smešno kriviti Tita. On nije ni prednjačio u ovome, a i da jeste, od njega se nije moglo ni očekivati da bude bolji. Pravi krivci su Srbi u vladi i partiji, koji su ne samo ćutali kad suočeni sa anti-Srpskom politikom, već i bili među OTVORENIM ZALAGAČIMA takve politike.

A naivno je i reći da je za ovo komunizam kriv. Temelji istoj onoj politici 'bratstva-jedinstva' su postavljeni DALEKO pre tita, u KRALjEVINI, od strane Kralja Aleksandra i družine, koji su glasove Srpba protiv ujedinjenja utišali, a našim dojučerašnjim neprijateljima, sad voljenim susedima i sagrađanima, su dopustili da čine po volji. TO je prava istina. Mi sami smo dopustili da se stvori zemlja u kojoj mi nismo imali pravo glasa, i koja je bila negatovna za nas, dok su ostali, koji su trebali biti zahvalni za Jugoslaviju, pokazali svoju neljudskost izdajom iste na svakom koraku. Zato ne budimo smešni. Krivi su isti oni koje nas prate već decenijama, a zovemo ih ŽUTI. Nisu oni ništa novo.

ANALI su bili časopis Pravnog fakulteta, koji su objavili izlaganje prof.Đurića. Verujem, da je od značaja i činjenica, da je ovaj tekst, Profesor izgovorio javno, na odgovarajućem skupu.

Treba podsetiti javnost na to i na činjenicu, da su ANALI tada i zabranjeni. Reklo bi se, da je pored prof.Đurića, koji je sigurno bio perjanica, bilo još saradnika na Pravnom fakultetu, koji su smeli, u to vreme, izlaganje prof.Đurića, da objave.

S obzirom, na vreme u kome je prof.Đurić ovo izgovorio i objavio, kao i činjenicu, da je to izgovoreno pre 40 godina, mislim, da zaslužuje sva moguća priznanja, srpskog naroda i srpskih država.

Bilo bi dobro objaviti i reči svih mogućih prevrtača iz tog vremena!

PS.: Spominjati advokata Subotića i Profesora je tužno i neprimereno.

Da li je zbog ovog odličnog i argumentovanog teksta Profesor proveo 9 meseci na robiji?
Ako jeste onda sami zaključite o karakteru Brozovog režima!
Šta kažu, opasna Miloševićeva policija!?!?

Nažalost i 40 godina kasnije, ove istine su svesni samo retki srpski intelektualci dok je većina intelektualne i političke samozvane "elite" i dalje kolaboracionistički i antisrpski nastrojena, uz parolu: "Slaba Srbija, jaka Evropska Unija i NATO".

Nisi smeo da kažeš svoju muku.Ideš u ćorku zbog toga što javno svedočiš o njoj.Da li se danas ponegde to ponavlja?Bojim se da sve vladavine žive od torture nad drugim i drugačijim mišljenjem.Čak i ovde gde se javljam za reč, nijeuvek lako dobiti pravo na svoju istinu.To je izgleda tako dok je sveta i veka.Pa ipak čovek traži to pravo.Sukobi koji nastaju i koji će nastajati tek će tragati za istinama Mihajla Đurića.Hoćemo li jednom to iskutvo, iskustvo Dobrice Ćosića, koji je ceo život proveo na krstu raspet zbog svoje istine o ovom narodu i mnogih drugih značajnih i manje značajnih Srba koji su pokušavali da spasu ovaj narod od zla,hoćemo li to iskustvo , svejedno slagali se ili ne slagali, da ugradimo u svoj otpor svetu koji za nas nema pravde i pravednosti?

Hvala NSPM što je objavila ovaj tekst i preporučo bih da ima više ovakvih tekstova i drugih Srba, ali ne čekati OVAJ dan, da ne bude prekasno i drugima.

Nema potrebe kao neki od prethodnka da "vagam" crvene i žute, kad je sve to jedno te isto, što pokazuje i ovdašnja srpska propast.

Počivajte u miru prof Đuriću.

Svaka chast na ovakvom textu koji je istinit iako su ga mnogi u to vreme smatrali za huskacha i izdajnika ( izdajnika kazem jer je mozda u ochima tadasnje vlasti to bio ) iako je mislio dobro svom narodu. Potrazite na netu molim vas zapis tojest pismo Arcibald Rajsa sta je govorio Srpskom narodu jos za vreme kraljevine. Covek German, ali koji je voleo Srbiju i srpski narod vise nego svoj. Taj opis stanja u onom drustvu je manje vise aktuelan bio za to vreme, ali za danasnjicu jeste.

Pozdrav svima

Srbin zauvek

Ovo izlaganje prof. Djurića predstavlja kratku sintezu i simbiozu stradanja našeg naroda, rekao je famozno stop antisrpstvu. Nisam nikada ništa čitao o njemu osim tih tzv,. amandmana ali ovo izlaganje od pre 40 godina je herojstvo, aktuelno i danas.

Naš dug prema ovom velikanu je, da se suprostavimo kvazi naučnoj eliti koja i dalje radi na disoluciji srpske države ali i srpskog nacionalnog tkiva.

Zahvaljujem se redakciji NSPM za ovaj tekst ali ako je moguće da objavite i " kontraargumente" drugova koji su prisustvovali na toj raspravi, heroje treba slaviti a izdajnike na stub srama, dok je sveta i veka! Slava ti profesore i saučešće porodici i prijateljima.

Sve se obistinilo i još uvek živimo u zabludi. Mihailo Đurić je veliki Srbin i neka mu je večna slava i od srpskog roda hvala.
Nažalost, danas ima onih koji se zalažu za ''vojvodinu republiku'' ili za federalizaciju Srbije. Brine me činjenica da je Vojislav Koštunica tada izbačen sa Pravnog fakulteta, a 35 godina kasnije Vlada Srbije čiji je on bio predsednik donosi Ustav koji stvara AP Vojvodinu.
Vidim da niko to nije primetio, nedavno nas je napustio još jedan veliki srpski pravnik prof. dr Obrad Stanojević.

Profesor Đurić definitivno spada u red Srba koji su zaslužili da im se podigne spomenik. Nadam se da će to biti učinjeno.

Počivajte u miru profesore.

Ovakvih gorostasa bilo bi još, i njihov glas bi se čuo, da Brozovi partizani nisu pobili onoliko ravnogoraca u Bosanskoj Golgoti! Sa Dražom su bili veliki srpski intlektualci, pobijeni su ili se nekim čudom spasili u emigraciji. 20.000 srpskih mladića, pripadnika ravnogorskog pokreta je završilo život pred partizanskim cevima. Genocid traje, ali je otpor sve snažniji. Životni prostor nam je sve manji, svaki dan, zahvaljujući opet Nemcima. Istina je da u našem narodu ima mnogo poslušnika, ali mi znamo da se vođa Kfora zove Drevs i da je Nemac.Slučajnost?!

Izvinjavam se, jer sam pogrešio prezime. Podržavam predlog MILENKOVIĆA

Poštovani "b.s." tužno je, da se nisi predstavio. Red bi bio, da imenuješ intelektualce, koji su bili kod Draže.

Ključni udarac Jugoslaviji, a time i Srbima, zadao je Kardelj koji je svojim spletakama na kraju uspeo da nablati Rankovića kod Tita, da bi ga ovaj uklonio. Ali duboke pukotine samo su se širile još od Rezolucije IB-a, koji je uzdrmao novu Jugpslaviju u samom temelju, i to je pravi početak separatičstičke politike nekih rukovodstva republika. Za to je kriva Kominterna, odnosno Staljin. Kada se tome pridoa i tiho ali razorno dejstvo Amerike, postaje jasno zašto Jugoslavija nije uspekla da s eodrži – to nisu želele velike sile. Ni jedna, ni druga.

Gospodin Đurić je hrabar i iskren,bio iako je tragedija bila još žešća 1974 sa novim ustavnim promenama.U izlaganju profesoru bih zamerio,ne suviše jako,što se srbske "velikodušnosti"odbijanja Londonskog pakta tiče iz prvog rata,"dostojanstvenosti"rvatskog genocida u drugom ratu.Stavio bih u kategoriju srbske istoriske zablude.Analogno tome dolazi Ćosićeva misao,gde kaže da ceo život ne može da razume zašto Srbin stavlja glavu na panj kao da to nije ništa.

da li smo sposobni da izvucemo zakljucak